Povrede na radu sa smrtnim ishodom
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 15 | Nivo: Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad

Уводна реч
Повреде на раду спадају у групу масовних обољења и имају епидемијски карактер. Оне заузимају високо место у морбидитету радника, што варира између појединих грана делатности или занимања. Повреде на раду су последица несрећа на послу. Постоји различити степен ризика од настанка несрећа на послу у различитим занимањима, пословима или гранама привредне делатности. Догађаји означени као несрећа на послу не доводе до повреде на раду, ако у околини у време несрећног случаја није било људи Овакви случајеви, међутим, су такође од интереса за предузимање превентивних мера, јер само случајем-одсуство људи у моменту несрећног догађаја у опасној зони, није резултирало у повреду људи.
1. Повреде на раду са смртним исходом
Последице несреће на посла нису само повреде у физичком и психичком смислу, већ и дезорганизација у раду и психичка бол околине. Повреде на раду имају социјално-медицински и друштвено-економски значај, јер повлаче одсутност са посла, а тиме и мању продуктивност рада, често инвалидитет, понекад и губитак живота, исплату накнаде уместо личног дохотка, трошкове течења, медицинске и професионалне рехабилитације и др., што има негативних последица по појединца, његову породицу, радну организацију и друштвену заједницу у целини. Јасно је да је за смањење броја и тежине повреда на раду неопходна успешна превенција несрећа на раду.
Проучавање несрећа на раду, а посебно њихових узрока је актуелан проблем, јер се њиме долази до читавог низа фактора, који директно или индиректно у једноставним или сложенијим односима доприносе појави несрећа на послу, а тиме и повређивању радника. Пун успех у превенцији несрећа ће бити постигнут, ако сви ранији могући догађаји буду спречени, јер несрећа је обично последња у низу догађаја. Анализа несрећа на раду има за циљ да открије шта је све претходило том завршном чину. Отуда се и придаје посебан значај анализи несрећа на раду, јер се на основу откривених узрока могу предузети директне и позитивне мере, које су у стању да спрече поновну несрећу. Досадашње искусто у нас и у другим земљама је показало да се анализи несрећа на раду, нарочито њихових узрока, а још више предузимању мера за њихово отклањање не поклања одговарајућа пажња, па због тога није могућа успешна превенција повреда на раду.
По законским прописима у нашој земљи као повреда на раду се региструје свака повреда на послу, која повлачи неспособност за рад у трајању од најмање један дан. Са повредом на раду по Закону о социјалном осигурању изједначене су повреде за време доласка на посао и одласка с посла кући, као и повреде за време службеног пута. За сваку наведену врсту повреда радна организација је дужна да у року од 24 часа изврши писмену пријаву о несрећи на послу за сваког свог повређеног радника инспекцији рада и стручној служби одговарајуће самоуправне интересне заједнице за здравствено осигурање на посебном обрасцу. Појава и врста повреде варира у појединим гранама делатности и занимања: учесталост повреда у тешкој индустрији (машиноградња, бродоградња и сл.) ће бити већа него у лакој индустрији (индустрији козметичких производа, конфекције и сл). Падови с висине су чешћи у грађевинарству, него у другим делатностима; повреде на машинама ће бити знатно чешће у индустрији металних произода и дивној индустрији него у производним радним организацијама где велики број радних операција није механизован. Може се рећи да свака индустрија и делатност има своју сопствену карактеристику повреда по учесталости и врсти.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]